Мalter, mermer, kafa

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

И опет сам се задесио у главном граду Маконда, Скопљу.

Има једна девојка, зове се Слично. Ходали, ходали и избили на трг који је још увек у изградњи. На десетине споменика. Нестварно. Нестварно феноменално. Идејни творац мора да је на коксу. Јесте на ивици кича, али је фасцинантно. У скоријој будућности могли би да претекну и Београд и Барселону и Дубровник по броју запањених туриста. Оно нема нигде на свету. Материјализовано лудило. Честитам. Споменик Александру Великом. Александар се баш и не види од великиог репа, копита и дупета његова коња. Није ни важно. Наслућује се. Зачуло се:

– Кај си бе, Слично? – рече Александар.

Она се смеје.

– Што сте ми сви тако помалечко? Мрави. Ало бе,Слично,  дојди горе да те сакам.

Морао сам да реагујем.

– Чекај, Велики, и ја сам ту!

– Ти си иди у Чаршију! Попиј турску кафу код Турчина. И после ми кажи јел убава! Ајмо!

Отишао. Попио. Вратио се.

– Убава је кафа.

– Што си повео са собом Слично? Идејата је бил да се она и ја сакамо док пијеш кафата.

– О, Велики Ацко, поштувам те и слично. Слично је моја и не може остати сама с тобом!

– Чекај малце! Ти ли се викаш као мој татко?

– Да.

– Па знаеш ли ми на татко?

– Не.

– Не?!

– Мислим, не знам га л’чно.

Ту је и у белом мермеру цар Самоил. Нешто је загрмео.

Одосмо до Јулијата. Дојде Данило њен. Гледао у звезде, индијски поглед. Човек види. Ноћ пре њега био пророк Владимир. Сличан не постоји. Нигде. Бацио ме у хипнозу. Спавао сам на поду до сутрадан. Алхемичар, претвара обичан у убав дан. Врањанка Ана учи шпански. Гледа у једну тачку и говори гласно. Ћутимо да не сметамо. Гледа попреко. Ема не излази из кревета, само се смеје. Дошла је после и Е., млада оперска дива. Било је јутро. Певала је сисама пуњеним хелијумом, тако да лебди док хода. Све уперено ка небу. И споменици и сисе. Све у свему духовно путовање.

Макондо.

Повратак.

Јуче тражећи једно нађем друго. На тавану. Грамофон. Спустио га доле, накачио на појачало. И ради! То је било чудо право! Скупили смо се око њега као да је огњиште. Учио сам ћерку како се рукује грамофонским механизмом. Нашли и гомилу плоча. Хтела је да чује музику из филма „Кабаре“. Пустили, она је опонашала Лајзу Минели. Смејала се. Смејали се. На крају је приговорила да на плочи нема песме коју највише воли.

– На другој страни.

– Шта другој страни?

– Плоча има другу страну.

– Стварно?!

На вајберу имам групу с пријатељима која се тренутно зове „буље у хуље“.

Питао ме Никола : де си?

Одговорио:

Дорћол континент. Свео сам свој живот на два хектара. Одавле до Дубровачке улице. Ту је све, и пекара, месара, дућани. Банане. Банке. Пошта. Сински кум. Слично. Школа. Кафана. Кафић. Апотека. Хемијско чишћење. Кројачке услуге. Рибарница. Два авиона у дворишту АТШ-а. Радња за поклоне. Подрум пића. Вулканизер. Аутолимар Иске, мудрац. Све за 90 динара. Посластичарница. Неколико трафика. Базен. Река највећа. Стони тенис. Тенис. Бициклистичка стаза. Аикидо. Мали фудбал, велики фудбал. Чујем слонове, тигрове, вукове, ламе пљују, смрде говна нарочито лети, али здрава говна од камила и рода. Мајстор за кључеве и неколико фотокопирница. Кинеска радња, у њој све. Две фото радње.

Cane: Jel ovo neki trejler za tvoju novu knjigu?

Ја: Не, питао ме човек где сам.

Cane: Raskenjao si se. Kako je bilo u grckoj?

Ја: Макондо. Доња Србија. Јужна.

Цане: Kao bio sam u vasingtonu – Zapadna srbija.

Македонија, бре. И што им српска црква блокира самосталност? И што ови не ослободе оног попа? Колико глупости на све стране? Нико није у стању да се прилагоди ненормалној брзини промена. Све је пребрзо у једноме дану да би успорен балкански мозак могао да испрати чисту линију.

Не смем даље да преносим не би било фамилијарно коректно. Цане је иначе Африкандер (по речнику – белац рођен у Афричкој Црној Гори).

Данас је леп сунчан дан. Претпрошлу ноћ имао сам кошмаре. Нуклерани рат и слично. То је било од упале грла. Натопио сам крпу ракијом и ставио је око гуше. Тако ми је мама стављала када сам био мали. И ради. Док буде ракије.

Имам спреман рукопис за нову књигу. 13 кратких прича.

Једно мишљење на „Мalter, mermer, kafa

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.