avion

mrav

Jesen, jesen, jesen,kada sam bio dete voleo sam u školi pesmu neku o žutom lišću, znam da sam je voleo na način na koji sada ne bih umeo. Dani se nižu. Kao perle, donji kraj vrpce nema kraj, perle propadaju u tamu svemira… Svemir. Tako je neko davno nazvao beskraj svoda. Mislio je čoban da je svuda hladan i dalek mir u svemu osim u njemu, ljudima i vukovima. Tamo svuda gde je, mislio je, da je i bog, da je njegovo stanište u miru, spokoju, da je On razrešio sve nesuglasice. Možda mravi misle da ih je čovek stvorio, misle, ne znajući da čovek može da napravi komplikovani avion, ali ne i mrava. Ma koliko ljudsko biće kurčevito bilo mora da se pomiri s tim da nije u stanju da stvori nešto sićušno nalik mravu koji oseća, zna kuda ide i šta radi. I ne ujeda kad je sit.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.