CINKONOSNA POLJA

hum8-934x

Iz rečnika:

Cinizam – ironična drskost, gruba otvorenost i zajedljivost, podsmeh, omalovažavanje i prezir.

Cinik – bezočan, drzak, čovek koji prezire sve društvene obzire.

Cink – hemijski element, (Zn), plavkastobeli sjajan krt element.

Cinkara – fabrika cinka

Cinkast – koji je sličan cinku, koji zvoni, zveči, odjekuje…

Cinkov – bela mast za rane.

Cinkovati – prevući, presvlačiti cinkom, pocinkovati

Cinkografija – izrada klišea na cinčanoj ploči nagrizanjem za potrebe štampe.

Cinkonosan – koji sadrži u sebi cinka, bogat cinkom, cinkonosna polja.

Sinoć sam se zadesio u jednoj kafani na Dorćolu. U jednoj skrivenoj bašti. Zanimljivo društvo u kojem sam poznavao od desetak ljudi – tri osobe. Razvezle se razne priče. Preko puta mene sedi devojka čije ime nisam čuo, ali s vremena na vreme izbacuje neke rečenice koje privlače pažnju. U jednom času čuje moj razgovor sa još nekim i dobacuje svoju misao. Tema je bio – Ego. Ja sam nešto rđavo rekao o egu i tu je nekako upala tema – cinizam.

33-maravillosos-desnudos-artísticos-20-1024x636

Vajarka. Pitam je s kojim materijalom najviše radi, ona kaže da je to pitanje iz srednjeg veka – radi sa svim materijalima. Moj odgovor je bio da poznajem vajare koji rade samo s jednim materijalom, npr. – drvetom. Ona zatim priča o tome kako je jednom nabavila neki materijal, „jer ga u ovoj glupoj zemlji nema“, i kako tek što je naučila da radi s njim – tog materijala već više nije imala. Izjava je bila puna prezira I gađenja prema svetu u kojem živi.

Moj divni prijatelj Mlađa je pre dve godine napravio film o sviračima u list, i vezan je uglavnom za čobane i čobanke. Ubere list sa drveta koji u njegovim/njenim rukama postaje instrument, svira i baci ga za sobom, ide dalje. Drugo drvo, drugi list – drugi zvuk. I sviraju na tom listu šta god im daš kao temu – Verdi, Majls Devis, Disciplina kičme… Divni Mlađa je obišao s tim filmom pola sveta. Dobar deo sveta nikada nije ni čuo ni video da tako nešto postoji. Kako izumire čobanstvo izumire i taj „zanat“.

Koliko je važan materijal?

Vajarka se divi svojoj osobini koju vaja dugi niz godina – a to je cinizam. Tu smo se sudarili.

Ona se divi svojoj osobini – cinizmu. Smatra da je postigla puno.

Svaki prosečan intelektualac u Srbiji je ciničan, ironičan, sarkastičan. Meni je to već godinama jako dosadno. Dosadno i jadno.

„Ironično postalo je obično“ – Koja Disciplina, stih star već više od 7 godina, u pesmi „Neko mora to da spreči“

                                    „ Овај лажни хумор који ствара умор,

                                       празна игра речи –

                                      Неко мора то да спречи,

                                      иронично постало је обично, 

                                      та пародија – илузија која прија“

Pesnik je sažeto rekao.

Ipak, šta sa ljudima koji tvrdoglavo usvoje taj kliše ovoga vremena? Cinizam stiže iz gorčine. Gorčina je nesaglasje sa samim sobom i svojim mogućnostima. Svet je grub. I cinizam je grub. Čovek je krt. I zadrt.

Imati stalno odnos prema stvarnosti na takav način znači nositi u sebi otrov. I ne samo to, već znači sejati ga dalje.

Siguran sam da ta devojka nije kriva za to, dugi niz godina mediji serviraju cinizam intelektualaca kao jedino oružje skretanja pažnje na sebe. To brbljanje u kojem nema nikakvog delanja postalo je davno opšte mesto.

Ja sam napao cinizam i ona se uznemirila. Naravno, gradila ga je u sebi godinama, navukla se da bude zajedljiva, da se ruga, da prezire… Nije moguće u par minuta odreći ga se. Potrebno je vreme. Devojka više nije učestvovala u razgovoru, nije umela, upadala je u reč, dobacivala, smeškala se – imala je stav da ona o svemu sve najbolje zna, a bilo je sasvim jasno da nema pojma ni o čemu.

Nemati pojma ni o čemu je sasvim u redu. Ima li ikoga ko ima pojma. Udavljeni bilionima informacija zaista tako malo znamo, skoro pa ništa, i to što znamo čemu služi?

Upala je i televizija kao tema. Odmah sam rekao nešto grubo tj. cinično na temu tog ogavnog medija.

Tu se opet ona uznemirila jer ona svako jutro dok pije kafu gleda TV. Ona isto prezire Tv, ali kako je rekla ona gleda i „svako bi morao svaki dan da gleda Tv kakko bi upoznao neprijatelja“

Dakle, ona ima neprijatelje! Nisam shvatio ko su njeni neprijatelji. Nije rekla da li gleda kanale o životinjama ili kanale o ljudima na farmama, ili gleda ragbi, da sam ciničan – rekao bih da je to sport u kojem ona uživa: nabiju jedni drugima glave u dupeta, bace onu krivu loptu, jedan je zgrabi i beži – ostali jure da ga skrljaju.

Ima li boljeg opisa za ovdašnju elitu? Mislim na „intelektualnu elitu“. Tako se oni ponašaju na čelu sa raznim Basarama koji će se posrati svakome na glavu ne bi li skrenuli pažnju na sebe i svoju “genijalnost”. Juri i skrljaj onog ko ima nešto u rukama.

Šta je dušom osobe koja je usvojila takav odnos? I još mu se i sama divi? Čemu to dobrovoljno nagrizanje soptvene duše klišeom? Iz kojeg ponora stiže takva potreba? Koliko još godina treba da prođe da ona osvesti besmisao kreiranja otrova u sebi, skretanja pažnje na sebe tim očajničkim sredstvom.

Treba razumeti sebe da sebe ne bi povređivao. Treba razumeti druge da ne bi povređivao sebe. Cinizam je nešto što nije svojstveno ovom podneblju. To je jedna od mnogih uvezenih „ideja“ sa fantastičnog Zapada: pored žute štampe, “demokratije”, navijačkog huliganstva, rialiti emisija itd. Cinizam su pokupila pušičeda koja su dragi gosti ambasada koje zastupaju oni koji na naše oči razaraju ovaj svet – otrovima, bombama, cinizmom, medijima… To su oni koji su uvereni u svoju izuzetnost, to su oni koji pobijene ljude i životinje i šume nazivaju „koleteralnom štetom“. Oni koji uporno zaboravljaju da nas od svinja i majmuna razlikuje tek nekoliko gena. Broj i raspored organa nam je skoro pa identičan. A Oni koji imitiraju Te su mučene duše bez uverenja, stava i mišljenja.

Cinizama ima raznih. Ne mislim da je svaki pogrešan. Postoje i vremena kada cinizam može imati smisla. To sigurno nije ovo vreme. Ovo je vreme duhovne i mentalne pornografije u kojem je cinizam samo so na otvorene rane.

2 k

Na cinizam ima pravo David u borbi sa Golijatom. David je bio muzičar, pesnik i vojskovođa. Golijat je bio ciničan, dakle od krtog i lomljivog materijala.

Da bi čovek bio ciničan mora da ima previsoko mišljenje o sebi. Čovekov najveći greh je nastao onda kada je zamislio Boga u sopstvenom obličju. Kada je poverovao da je On iznad svega u prirodi! Nastavio je time da postoje manje i više vredni ljudi, s potrebom da “manje vredne” istrebi do poslednjeg.

Previsoko mišljenje o sebi je glupi mazohizam, rezultat je krvavi sadizam.

Oni koji previsoko misle o sebi stalno sebi dokazuju svoju šuplju superiornost time što omalovažavaju druge i sve oko sebe. Svet čiji su neraskidivi deo, šta god da misle, ako misle.

„Ne, brate, ne sudi o istini u čoveku prema onome što on ispoljava, niti uzimaj njegove reči ili neko delo kao simbol njegove nutrine. Jer, ima mnogo onih koje omalovažavaš zbog njihovog teškog jezika i oskudna govora, iako su prepuni umnosti i osećanja. Takodje je mnogo onih koje nipodaštavaš zbog ružna izgleda i nedolična zivota, a oni su jedan od nebeskih darova, jer u ljudima ima božanskog daha.“ Džibran.

Verujem da je lomljiva Vajarka u svojoj nutrini divna i pametna devojka. I da nosi u sebi božanski dah. Put do tog daha je, na žalost, dug i težak. Treba primiti mnogo udaraca i šamara koje život donosi u izobilju. Treba razumeti. Nikome ne suditi. U svakome od nas previše je nepotrebnog blata, treba ga ispirati, blago i pažljivo, svakoga dana. Svakoga jutra ubiti bar po jednu pogrešnu misao. Iznova i iznova. Iznova.

 

3 мишљења на „CINKONOSNA POLJA

  1. „Cinizam stiže iz gorčine. Gorčina je nesaglasje sa samim sobom i svojim mogućnostima. Svet je grub. I cinizam je grub. Čovek je krt. I zadrt.“
    Da, baš tako…Uvek se setim jednog lepog razgovora iz filma „High Hopes“ Mike Leigh-a u kome dvoje razgovaraju o svojim strahovima, imenujući upravo ogorčenost – postati ogorčen, biti ogorčen, ostati ogorčen, kao prvi i najveći…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.