Избори, елита, Марк Твен и чупав парадајз

cropped-images-50.jpg

Ако икада поверујем да вредност мог живота зависи од избора партије или председника помислићу да сам глуп. Ја не гласам. И никада онима који гласају не замерам и не силујем их као што би они мене. Човек мисли да нешто мисли, мени то не смета. Ипак, увек се осећа агресија и бес гласача над негласачима. Зашто гласачи допуштају себи да навалентно запомажу да су власници истине? Не може се убедити човек да верује у просту доброту, а камоли у кандидата.

Када Ви што гласате једнога дана схватите и нико не изађе на гласање – то ће бити прва порука плебса да је нешто разумео. И опомена онима који владају и онима који желе да владају. А кандидати и њихови финансијери ће разумети колико је опасна та порука. Пошто се то никада неће догодити због слепе и баналне вере гласача, и ова теза јесте заблуда.

Само они који умру избећи ће разочарење.

Ко мисли да му лепота живота зависи од кандидата и сам је кандидат за ништа. Коров под земљом и коров над земљом. У колонији – председника не бира сужањ који је умислио да је грађанин. Грађанин је ништарија. Пацов у балону заблуда и блазираног комфора. Читав живот сам без банке у џепу зато јер сам сам тако изабрао, зато никада нисам ни кукао, ни другога кривио. Да сам хтео другачије – било би другачије. Патња је неизбежна.

14 - 1 (1)

На крају – гласаћу онога дана када се кандидат обрати духу; сви они говоркају о инвестицијама, новцу, напретку, курсу, дуговима  итд., и сва се обећања своде на материјално, док је стање духа у жалосном стању па се људи повређују и убијају свакодневно јер им је неиздрживо стање духа које рађа злочине, преваре, самоубиства. Шта су узроци? Како људима помоћи, а не вређати их? Како их стварно разумети? Када ће се  појавити Онај који ће себе томе дати?

Сваки избори су парада непријатељстава, туробних речи, бљутавих страсти и општег људског смрада. Скупови простаклука, имбецилних парола и гласачког бега од самога себе да би за сопствене промашаје окривио некога другог – на актуелног кандидата се истресају док га не замени нови актуелни. И тако живот прође човеку у глупим мислима и горким осећањима под којима срце цвили.

1508976_10152054904426293_1764999420_n

Ту је река, ту је небо, ту је дан, ноћ, воће на пијаци, осмех старца, цвркут птица, смрт која чека, ветар у крошњама, први цветови након зиме, књига на јастуку, нечија рука која нас тражи, човек с белим штапом који би да пређе улицу, пас који је жедан, неко ко је пао и тражи помоћ, јутарња кафа, Верди и Мокрањац, Мухарем Сербезовски и Дисциплина кичме, тишина са самим собом, лепота у недоглед…

И још ми није јасно како те јавне личности које подржавају овога и онога немају ни стида ни срама да након толико катастрофалних промашаја опет људима самоуверено препоручују кандидата? Обичан човек је често паметнији од презира и надмености „интелектуалне елите“ и зна да ти људи немају кредибилитет да дају препоруке. Још нисам чуо да је јавна личност устала и рекла:

Извините, када сам играо пипиревку с оним кандидатом – погрешио сам. Сада ћутим.  Немам више права да вам сугеришем јер сам се показао као онај који не разуме.“ Беспризорно. Арогантно опет препоручују. И то су по правилу неке осредње, квазиуспешне јединке које мало раде, а много прде.

Када његов/њен кандидат не победи рећи ће: „народ је стока.“ А себе неће видети у огледалу замагљеном сопственом глупошћу. Свест човека стагнира већ хиљадама година. Мисао је најпримитивнији „орган“ људског бића. Нема ни такт, ни доследност, ни упорност, ни константност, ни перфекцију једне слезине или дебелог црева.

Mark Tven: „Мnogo je lakše ljude napraviti budalama, nego iм kasnije objasniti da su ispali budale“.

IMG_3645

2 мишљења на „Избори, елита, Марк Твен и чупав парадајз

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.