Neizrecivo

14 - 1 (1)

71. “Nema ni jednog trenutka, a da nisam izvan sveta!”(Emil Sioran). Čak i kada u pošti ponekad plaćam račune. Stopim se sa saksijom u kojoj su plastični zeleni veliki listovi. Među ljudima ima uvek neko ko je smešan. Gledam mučene žene koje broje novac i udaraju štambilje. Ispred mene lepa ćopava devojka koja sluša nešto. Pitam je šta je to, ona kaže: Miki Mećava, Vodiću te do meseca. Hit.

 

72. “Samo me povedi nije važno gde”.

73. Univerzum je odlepio. Pluton je skrenuo sa svoje putanje i sve planete vodjene njegovim buntom, promenile su uobičajene trase. I opet piješ kretenčino razularena. Ošišaću te na ćelavo.

74. Svaka duša, čak i ona najprostija i najrđavija, jeste izraz umetnosti. Psiholozi to ne znaju. Ako se na nekoj remek-delo slici ne vidi celo telo, ne vidi se na primer stopalo – ne znači da slika ne valja. Ako nekoj duši nešto fali ne treba joj docrtavati ono što nema. Naročito ne godinama.

75. Mnogo ljudi, mnogo papagaja.

76. iz duboke jame istorije ljudi viču, traže, misle. Niko se gore ne penje, a onoga koji pokuša svetina odmah vuče natrag u govna. Možda je svetina u pravu. Možda je gore mnogo gore.

77. Misterija.

78. Neizrecivo. Neizrecivo lepo se lako zaboravlja jer je rastegnuto u vremenu. Nekom vremenu. Kada sila ljubavi otvori treće i četvrto oko i ono što je daleko postane blizu, neizrecivo blizu. I telepatija postane uobičajena pojava koja nam odškrine vrata naših zakržljalih mogućnosti.

79. Sardela. Samarkand. Sardina. Svila. Neizrecivo.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.