Прегласно Народно Ћутање

1907463_781142255296731_6926222949026927105_n

Како се за мене завршио један начин живота?

Недавно и овако: приватни извршитељ је налогом скинуо око 85% моје плате у име Паркинг сервиса. Дакле, приватни извршитељ скида за пљачкашку фирму. Мој послодавац, понизно на законске претње које је добио, скида и сухарачи моју плату, шаље је приватном извршитељу. Јахачи капитализма. Варвари.

Када би бар сву отимачину Паркинг сервиса усмерили на ГСП, а путници да плаћају карте од 10 динара, онда бих и плаћао паркинг јер је ускочио смисао. Овако нећу. Одбијам, са осмехом.

До овог тренутка мени је било мање више исто у свим системима и под свим главуџама. Некада је атмосфера била боља, некада гора, али суштина слична. Нисам имао већих проблема, скромност је моја база. Нисам имао потребе да имам више чак и када сам имао најмање и фрижидер у којем је био само сенф и главица црнога лука. Имам поверење у живот.

Навикао сам се да све што је добро нестаје. Затвара се.

Затворила се прошле године једна кафана у близини аутобуске станице. Тамо сам водио туђинце који су се прво плашили да уђу у њу, а после нису хтели да изађу до зоре. Зашто је битна? Зато јер се у њој осећала слобода какву ти странци нису никада окусили. Слобода и топлина људи са маргине.

Затим се затворила и „Чекаоница“ на врху БИГЗ-а која је била посебна џез атракција, чаробан поглед на ноћ.

Неки сиви скот затворио.

Београд којег је увек красила унутарња и неухватљива слобода, почиње да личи на швајцарски сир.

Недавно се човек запалио када су му по други пут однели ауто тог дана. Пре тога је пробио рампу. Разумем његов бес у потпуности, једино што није смео да повређује самога себе. Сутрадан су га новине оцрниле као криминалца. Не знам ништа о њему. Министар полиције је обишао повређене полицајце. Човека који се запалио нико није обишао. Можда је Министар здравља могао? Или министар за социјална питања? Министар културе? Не, човек је пробио рампу, а рампа не сме да се пробија!

Медији су добили налог да оцрне онога који се опекао. Брутално. Нико нигде није поставио питање шта је њега на то навело. Можда и јесте сумњива прошлост иза њега, али можда је баш одлучио да живи исправан живот. Можда је све бацио на ту коцку. Можда и није. Не знам. Нисам видео да му је ико поставио питање зашто је то учинио?

Зашто је себи нанео бол?

Надам се да ће једне ноћи горети сви камиони паркинг сервиса!

Наше друштво је постало као секта у којој се свакодневно ређају злочини против самих себе. Наслови у новинама су неподношљиви.

Премијер сарађује са Блером. Као када би Ана Франк оживела, одрасла и узела Гебелса за саветника. То је информација од које човек почиње да се гнуша живота. То је парадокс. Не гнуша се премијера и политичких махинација, туђег аморала и неморала, већ живота и самога себе. Ту негде се одвија прескок срца. Притисак на свест се одвија у колективној равни.  Људи више не могу да поднесу тај притисак.

Свеједно је како се зове премијер у окупационој зони.  И прошли, и овај, и следећи.

Дакле, усмеравање негативних мисли ка телалу окупационих власти је губљење времена. Трошење крхкога срца.

Држава има своје моћне апарате против којих појединац не може ништа. Демонстрација ће бити када их организује туђа сила. Појавиће се телал којег ће опет укопати.

Шта је заједничко свим бившим, садашњим и прошлим властима? Сви говоре о будућности која не постоји. Сви жртвују садашњост у име непостојеће будућности.

Треба живети сада!

Не постоји тренутно никаква религија нити идеологија нити догма која може помоћи поједницу. Нико ни у шта не верује.

Речи су излизане. Говорити некоме о љубави, а он или она је немају је говорити ни о чему. Много је људи без љубави.

Живот око нас је наш храм. Толико лепога. Овај сунчан дан.

Живети сада, овога тренутка, не љутити се ни на кога. Треба пустити отпатке да се сливају низ улицу.  Треба бити мудар.

Можда би требало сваке недеље у подне изаћи на улицу испред куће, без парола, без мржње и беса и узалудне критике, без ичега. Без вођа и его манијака. Без вриштања и шерпи. Такви какви јесмо, „голи“ и сами. Можда би требало стати, ћутати, и осмех. И после 45 минута наставимо где смо стали. Верујем да би из тог феномена могло нешто добро да настане. Цео град или део, градови у земљи, стоје и ћуте. И чекају. Чекају. Чекају – Ништа! Трен заједништва. Сви људи без обзира на уверења. Свако у својој улици. Свако са својим миром.

Није беда проблем, одувек је била, душа велика издише.

16 мишљења на „Прегласно Народно Ћутање

  1. Toliko je lep , toliko tuzan a i dostojanstven i human ovaj Vas tekst, prvo sam se isplakala ( i jos nisam bas sasvim zavrsila), pa sam tekst sacuvala da ga delim, svima, svuda…. Najbolje bi bilo iz helikoptera, pa da leprsaju ove Vase reci po nebu, al nemam….. Sta da Vam Kazem nego HVALA za jedan Divan tren ljudskosti Koje je tako malo ostalo, al je vi podeliste sa nama….

  2. Placao sam kaznu kada su mi digli auto na parking servisu, u tom momentu je tip sa paukom ulazio na parking i odvalio rampu, nisu se mnogo potresli. Dakle, rampa je onoliko bitna s koje strane ulazis.

  3. Tekst je odličan, međutim, bojim se da od priče nema ništa. Dok mi maštamo o starim vremenima i kafanama, zlikovci su se namnožili i dobro potrudili da dođu na svoje pozicije, odakle će moći da na brzinu otimaju i grabe i ne pada im na pamet da nas puste da predahnemo, ni sekund, dok nam ne skinu i kožu s leđa. Možemo gandijevski strpljivo da čekamo, dok nas čerupaju sa svih strana, ali mi se čini, dok ne počnemo (kao što si sam rekao: Надам се да ће једне ноћи горети сви камиони паркинг сервиса!), da žarimo i palimo, ništa se neće promeniti…

  4. Добри текстови. Тим пре, ретко али ипак, боде очи кад аутор промаши.
    У једном од претходних текстова ФГ лаконски и широке руке каже:
    „Македонија, бре. И што им српска црква блокира самосталност? И што ови не ослободе оног попа? Колико глупости на све стране?“
    Међутим, сад је срдит, ништа од широког погледа на свет, не дели му се плата са Паркинг Сецикесама, упитна је и аутокефалност ПС-а. А што им лепо не плати казну?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.