Sutra

И јутрос је свануо дан. Отворио сам терасу, чује се цвркут птица. Прошао крај стола на којем су поморанџе и јабуке. Крајичком ока видео лице ми згужвано од протекле ноћи. Дошао пријатељ из Хамбурга, инжињер гастарбајтер. Имао је одсутан поглед. Салве вербалних безобразлука нису га приближиле. Ни битно није. Вожња која прелази у заборав док још траје. Ово би могао стварно бити диван дан, тек тако, без путање. Из неке цеви пробија се Скрјабин. Увек сам волео недељу, у граду се нешто умири.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.